Мраморје

+ NА СВОH ЗbМЛH NА ПЛЕМENHТОH +

Посјете

116903
Данас91
Јуче70
Ове седмице245
Укупно116903

ФБ Мајевички стећци

 

☩ ПОЧЕТИЕ

Маузолејни храм тепчије Мишљена

 

Здравко Кајмаковић

 

Маузолејна црква у Црквини код Горажда

 

(Дрина у доба Косача,

Нови археолошко-архитектонски споменици, Наше Старине XIV - XV ,1981.)

 

       Једина индиција да се трага за црквом у селу Црквини, удаљеном 6 км од Горажда према југу, било је име овога села које се смјестило на падини бријега уз лијеву обалу Дрине. Ужа локација ,,цркве,, коју су нам показали старији мјештани била је само 15 м удаљена од мјеста гдје се црква стварно налазила. Пронађена је релативно лако, будући да се јужни зид апсиде назирао у скарпи асфалтног пута Горажде-Фоча, који је завршен 1972. Године. Управо тада радници и машине срушили су јужни зид ове цркве и дио гробља које се налазило уз њу. Равнањем скарпе црква је поново постала невидљива. (Сл. 12).

 

       Црква је откривена на савршено равној површини у дворишту жељезничке виле изграђене овдје 1937. Године. Врхови зидова лежали су само 10 цм испод површине тла које је било обрасло ниском травом. Будући да су зидови цркве били сачувани само до просјечно 60 цм висине, то није било тешкоћа да се црква откопа.

 

Опширније: Маузолејни храм тепчије Мишљена

Средњовјековни споменици БиХ - Реферат Костантина Хермана

Аустро-угарска пропаганда о средњовјековним надгробним споменицима у Босни и Херцеговини није се задржала само у оквуру тадашње АУ монархије, него су салали свој емисаре и у Царску Русију.

Тако је реферат Косте Хермана, који је објављен у руском часопису ,,Труд,, 1899. наишао на реакцију редакције часописа, која му је скренула пажњу да је превођење објављених натписа несигурно, очитује се непознавање словенских црквених обичаја и словенског црквеног језика. Читање многих натписа код разних аутора је резличито и проблематично. Изражена је сумња у тачност факсимила, јер фото'снимци нису непосредни него са цртежа који не мороја бити сасвим тачни.

 

Истакнуто је да би у сврху постизања што тачнијих резултата било пожељно да и руски научни радници приступе истраживању стећака, посебно њихових натписа, како према документима, тако и на лицу мјеста.

 

 

Такође у Извјештају рада XI археолошког конгреса у Кијеву 1899, гдје је Херман објавио свој рад написана је сљедећа напомена:

 

,, Зар се и у самом називу ових споменика ,,старобосански,, не види карактеристична и спонтана жеља окупатора да огради Босну и Херцеговину од српског свијета? Ако се ови споменици, осим у Босни и Херцеговини, налазе у Старој Србији, Србији и Црној Гори, и то у великом броју онда нису нешто посебно босански него општесрпски..."

 

 

СредневѢковые памятники Боснии и Герцеговины, Д-ра Константина Хормана

 

 

Два ћирилична писмa султана Мурата II Дубровнику

Владимир Р. Поломац
Тамара Н. Лутовац

 

 Писмо турског султана Мурата II Дубровнику од 10. VII 1430. године

Murat II Dubrovnik 1a 

Од великога господара и великаго амире султана Мурат бега,

многоплеменитем и многопоштеним, премудрем и преу

крашеним кнезем и властелом дубровчано

м, многочесно љубовно поздрављеније и радованије.

Опширније: Два ћирилична писмa султана Мурата II Дубровнику

Кијевски паримејник

        Још једна од српских богослужбених књига (рукописа) из XIII - XIV вијека, која је погрешно приписивана тзв. ,,цркви босанској,,

        Kијевски одломак паримејника чува се у Централној библиотеци Академије наука у Kијеву бр. 20, старија сигн. бр. 387 и 388.

        Садржај Паримејника се веже за дијелове Старог завјета – Приче Соломонове (6,17-32), књигу пророка Изаије (6, 1-2 и 27, 4-8) и Мојсијеву књигу Изласка (6,8 и 9,18). 

 

 

 

 

Да ли су босанци у XVII вијеку знали за богомиле

Цветко Ђ. Поповић, ГЗМ, 1957.

 

Мањи прилози за питање богумила у Босни

и

Песник Kаимија није написао реч »богумили«

 

Сарајевски песник Хасан Kаимија из XVII века има међу својим поетским саставима и песму пушењу дувана. Ова је песма први пут објављена 1912. године у редакцији С. Kемуре и др В. Ћоровића [1]). Песма није на себе скренула неку нарочиту пажњу све до наших дана, када је један њен стих др А. Соловјев у својим радовима почео наводити као јак домаћи аргуменат за своју тезу о богумилству средњoвековне босанске цркве[2]). Тако он каже: »После Рикота и Kаимије немамо више аутентичних (подвукао Цв. П.) података о богомилима«. Kако Рикот не говори о богомилима него о »потурима«, а које др Соловјев идентификује са богумилима, онда уствари Kаи- мијин стих остаје као једини аутентични податак који је др Соловјев могао навести о спомену богумила у Босни. Стога је потребно испитати аутентичност и докумен¬тарну вредност тога стиха.

Kаимијина песма о дувану писана је арапском азбуком али на нашем језику (сем понеких речи). Строфу у којој је поменути стих С. Kемура је овако прочитао:

И ми смо га пили

И у смраду били,

Kао Богумили.

Останте се тутуна.

Читајући наведене радове др А. Соловјева заинтересовао сам се за ову строфу у којој се помињу »богумили«. На основу познатих историских чињеница и садржине саме песме, ја сам оспорио правилност читања речи »богумили«[1] [2] [3]). ). Моје тумачење покушао је побити Мухамед Хаџијахић доста површним и неодрживим аргументима, што сам врло лако и, мислим, убедљиво побио*). У овој полемици учествовао је и С. М. Траљић, научни сарадник из Загреба. Усвајајући потпуно моје читање одн. тумачење, он између осталог вели: »Сто се Босне тиче, једно је непобитно: да се у домаћим изворима (на босанском територију) нигдје не спомиње име богумила« и даље: »Па ни у оријенталним споменицима који се тичу Босне, не налазимо спомена богумилском имену. Одакле би према томе Kаимија могао уопће познавати богумиле? Он јамачно за њих није никад ни чуо, а камоли да би знао штогод више о њима«5).

У току овог објашњавања утврдило се да је Kемура у овом стиху погрешно прочитао још једну реч. Сасвим лепо и читко написану реч »тако« он је прочитао »као«. И док се са читањем »као Богумили« још и могло некако оперисати, макар и натегнуто и изве- штачено, са »тако Богумили« то је искључено, јер је језички неправилно, а логички бесмислено.

 

Наиме, када се наместо »као Богумили« прочита »тако Богу мили« имамо потпуно природни смисао стиха у складу са целокупном садржином песме. Међутим, са¬свим изненада и неочекивано добио сам потврду за своје тумачење, којом је, по моме мишљењу, ствар и коначно решена.

Захваљујући г. Дервишу Kоркуту, кустосу Музеја града Сарајева, дознао сам за једну другу верзију Kаимијине песме о дувану. У Архиву града Сарајева има рукописна збирка (меџмуа) приватних забележака које је писао Фиракија мула-Мустафа Са¬рајлија. Kњига је нека врста хронике у коју је власник уписивао разне догађаје општег и приватног карактера. Писана је првих година XIX века (1802—1830).

 

 

Kаимијина песма о дувану записана је на сада привремено оловком обележеној страни 32б под насловом: Habis tutunum zemmi bosanca diliyle, што значи: Kуђење поганог дувана на босанском језику. — Ако текст ове песме упоредимо са оним раније објављеним од Kемуре и Чоровића, наћи ћемо готово у свакој строфи мања или већа отступања. Највећа и свакако најзначајнија разлика је у броју строфа. Сад се види да Kаимијина песма у издању Kемура — Ћоровић није ћела, јер има свега 17 строфа. За њу редактори кажу да су је нашли записану као додатак у Codex-u Murebi isshar, писаном 1688 године. . У Фиракијиној меџмуи ова песма има двадесет и по строфа. Од строфа којих нема код K.—Ћ. једна долази после њихове десете, а две и по су на крају песме. Последња строфа, одн. пола строфе, има свега два стиха, али то није недо¬вршена строфа, што би се могло помислити с обзиром да све остале имају по четири стиха. Да је песник са ова два стиха заиста и завршио песму, види се из додатих речи са стране ових стихова: у почетку првог стиха са стране је написано »temmet«, што значи свршено, а на крају другог стиха са стране стоји »tamam«, тј. готово. Према томе, не може бити сумње да је песник овом полустрофом завршио песму, те је она овде дата у целини. Тиме је њена вредност за наше питање већа, иако је по запису млађа од оне прве непотпуне.

Доносим обе верзије критичне строфе:

 

 У издању Kемура — Ћоровић

                        Код Фиракије                    
И ми смо га пили
И у смраду били,
Kао Богумили.
Останте се тутуна.
И ми смо га пили
И ју (сиц) јаду били
Тако Богу мили
Останте се тутуна

 

pjesma

Факсимил 14 строфе (у средини) Камијине песме о дувану у Фиракијиној меџмуи

 

Из приложеног факсимила јасно се види (односне речи сам подвукао) да код Фира- кије између речи »Богу«5 »мили« постоји уочљив размак који их несумњиво дели у две речи.


Сматрам да је овим питање правилног читања рећи »Богу мили« коначно решено и свако даље инсистирање на Kемурином читању било би само вештачко натезање без икакве реалне подлоге. Kаимијина песма у Фиракијиној меџмуи доказује да је Kе- мура услед незнатног размака између речи односни стих погрешно прочитао.

Тако се потврдило да Kаамија заиста није написао реч »богумили«, а, колико се засада зна, она у Босни уопште није била позната све док је крајем XIX века нису школовани људи увели у њену историју. То потврђују и многобројни извештаји папских изасланика као и викара босанске фрањевачке викарије папи од XVI века па даље, који нигде ни једном речју не спомињу ма шта о богумилима у Босни, иако говоре о разним верским противницима.

 


 

 1) Scheich Seifudin ef. Kemura und Dr. Vladimir Ćorović, Serbokroati- sche Dichtungen bosnischer Moslims — Zur Kunde der Balkanhalbinsel II, Heft 2 — Sarajevo, 1912.

                2) A. Соловјев, Нестанак богомила и исламизација у Босни— Годишњак Истор. друштва БиХ, Год. I, стр. 70 — Сарајево, 1949; Сведочанства православних извора o богумилству на Балкану — Годишњак Истор. друштвa БиХ, Год. V, стр. 22 — Сарајевоo, 1953.

  3) Цв. Ђ. Поповић, Да ли су Босанци у XVII веку занли за богмиле — Живот, св. 3 — Сарајево, 1952.

                   4) Види: Живот, св. 5 и св. 7 — Сарајево,

                5) С. М. Траљић, Да ли су Босанци у XVII вијеку знали за богомиле — Хисторијски зборник, год. V, бр. 3-4, стр. 409-410 – Загреб, 1952.

 

 Сеид Мустафа Траљић,

Да ли су босанци у XVII вијеку знали за богомиле

 

Добро нам дошли !

  • Gost

Археолошке вијести

Loading feeds...

Пријавите се !

Интерактивна мапа

 

sara01

 

mramorjemapa

 

sara01