Мраморје

+ NА СВОH ЗbМЛH NА ПЛЕМENHТОH +

Посјете

122249
Данас41
Јуче109
Ове седмице437
Укупно122249

ФБ Мајевички стећци

 

☩ ПОЧЕТИЕ

Мраморје у Чакловићима Горњим, код Тузле

О средњовјековним надгробним споменицима у Чакловићима Горњим не знa се много. Оно што је познато је из текстa Вида Вулетић Вукасовића у ГЗМ штампаног 01.04.1889. под насловом ,,Старобосански натпис код хана Чоршулића1“ у коме је описан мрамор недалеко од села Чакловића са сљедећим натписом:

 

+ СЕ ЛЕЖИ БРАИКО БЕНКОВ Ч НА (СВОИО)

И ЗЕМЛИ НА ПЛЕМЕНИТОИ ТОИ (ПОСТАВИШЕ)

НА НЕМЬ БРАТИѢ БѢЛѢГЬ МИЛОБРА

ТЬ И МИЛЬКО И СИНЬ ТО (У)СѢКО

А ПИСАО ГА БИО ТАДЬ ДИѢ(КЬ) МАТИѢ(?)

НОВИЧЬ

 

Сл.1 Цртеж из ГЗМ настао на основу факсимила

 

Такође овај споменик са ћириличким натписом описао је Владимир Ћоровић са новим тумачењем натписа у часопису ,,Јужнословенски филолог,, Књига V, Београд 1925-1926.

 

Сл. 2 Фотографија мрамора са јасним натписом из часописа Јужнословенски филолог, Књига V

 

Транскрипција натписа гласи:

+ СЕ ЛЕЖИ БРАИКО БЕЛКОВ(ИЧЬ).......

ЗЕМЛИ НА ПЛЕМЕНИТОИ БА(ШИНИ)

НА НЕМЬ БРАТИѢ БѢЛѢГЬ МИЛЬБР(АТЬ)

....И МИЛЬКО И СИНЬ Д.....ВКО

А ПИСА БИЛИГЬ БРАДЬ ДИА(КЬ) ДѢѨНОВИЧЬ

 

На жалост данас се не зна гдје је тачан локалитет овог мрамора нити у каквом је стању .

 

Друга средњовјковна некропола у Чакловићим Горњим се налази на брежуљку одмах изнад тунела , путом када се прође новоизграђена џамија.О овом локалитету, до данас не постоје писани подаци.

 

Сл. 3 Локација некропле обиљежена стрелицом

 

Некропола се састоји од 6 средњовјековних надгробних споменика, лијепо обрађених, од којих је неколико типа сљемењак са постољем. Нису примјећени натписи нити украси, али на једном сандуку са постољем, који се налази ипод сатрог дрвета липе, уочљива је дубока, неправлна линија дуж цијелог споменика, за коју мјештани претпостављају да је касније настала. Вјероватно је ова некропола, некада била много већа, али су споменици вјероватно уништени или утонули дубље у земљу.

 

Сл. 4 Сандук са постољем испод старе липе

 

Сл. 5 Мањи сандуки сљемењак са постољем

 

 

1Мјештани овог насеља чувају предање да се на овом простору некада налазио хан и да

је по хану мјесто добило име Ханџићи. Такођер се преноси да је у овом мјесту некада постојала

и породица која се презивала Ханџић, а онда су сплетом околности промијенили име у Ћорсуљић. Поовом предању та породица је била власник хана – Часопис ,,Баштина,, бр. 6

 

 

 

Молитва за Упокојене

Помени, Господе, оце и браћу нашу уснуле у нади на васкрсење у живот вечни и све упокојене у побожности и вери, и опрости им свако сагрешење, хотимично и нехотично, што сагрешише речју, или делом, или мишљу.

Усели их у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука, жалост и уздисање, где гледање лица Твога весели све од века свете Твоје.

Даруј им царство Твоје и учешће у неисказаним и вечним твојим добрима, и наслађивање у Твом бесконачном и блаженом животу. Јер си Ти живот и васкрсење и покој уснулих слугу Твојих, Христе Боже наш, и Теби славу узашиљемо са беспочетним Твојим Оцем и Пресветим и благим и животворним Твојим Духом, сада и увек и у векове векова.

Амин.

 

 

125

Маузолејни храм тепчије Мишљена

 

Здравко Кајмаковић

 

Маузолејна црква у Црквини код Горажда

 

(Дрина у доба Косача,

Нови археолошко-архитектонски споменици, Наше Старине XIV - XV ,1981.)

 

       Једина индиција да се трага за црквом у селу Црквини, удаљеном 6 км од Горажда према југу, било је име овога села које се смјестило на падини бријега уз лијеву обалу Дрине. Ужа локација ,,цркве,, коју су нам показали старији мјештани била је само 15 м удаљена од мјеста гдје се црква стварно налазила. Пронађена је релативно лако, будући да се јужни зид апсиде назирао у скарпи асфалтног пута Горажде-Фоча, који је завршен 1972. Године. Управо тада радници и машине срушили су јужни зид ове цркве и дио гробља које се налазило уз њу. Равнањем скарпе црква је поново постала невидљива. (Сл. 12).

 

       Црква је откривена на савршено равној површини у дворишту жељезничке виле изграђене овдје 1937. Године. Врхови зидова лежали су само 10 цм испод површине тла које је било обрасло ниском травом. Будући да су зидови цркве били сачувани само до просјечно 60 цм висине, то није било тешкоћа да се црква откопа.

 

Опширније: Маузолејни храм тепчије Мишљена

Средњовјековни споменици БиХ - Реферат Костантина Хермана

Аустро-угарска пропаганда о средњовјековним надгробним споменицима у Босни и Херцеговини није се задржала само у оквуру тадашње АУ монархије, него су салали свој емисаре и у Царску Русију.

Тако је реферат Косте Хермана, који је објављен у руском часопису ,,Труд,, 1899. наишао на реакцију редакције часописа, која му је скренула пажњу да је превођење објављених натписа несигурно, очитује се непознавање словенских црквених обичаја и словенског црквеног језика. Читање многих натписа код разних аутора је резличито и проблематично. Изражена је сумња у тачност факсимила, јер фото'снимци нису непосредни него са цртежа који не мороја бити сасвим тачни.

 

Истакнуто је да би у сврху постизања што тачнијих резултата било пожељно да и руски научни радници приступе истраживању стећака, посебно њихових натписа, како према документима, тако и на лицу мјеста.

 

 

Такође у Извјештају рада XI археолошког конгреса у Кијеву 1899, гдје је Херман објавио свој рад написана је сљедећа напомена:

 

,, Зар се и у самом називу ових споменика ,,старобосански,, не види карактеристична и спонтана жеља окупатора да огради Босну и Херцеговину од српског свијета? Ако се ови споменици, осим у Босни и Херцеговини, налазе у Старој Србији, Србији и Црној Гори, и то у великом броју онда нису нешто посебно босански него општесрпски..."

 

 

СредневѢковые памятники Боснии и Герцеговины, Д-ра Константина Хормана

 

 

Два ћирилична писмa султана Мурата II Дубровнику

Владимир Р. Поломац
Тамара Н. Лутовац

 

 Писмо турског султана Мурата II Дубровнику од 10. VII 1430. године

Murat II Dubrovnik 1a 

Од великога господара и великаго амире султана Мурат бега,

многоплеменитем и многопоштеним, премудрем и преу

крашеним кнезем и властелом дубровчано

м, многочесно љубовно поздрављеније и радованије.

Опширније: Два ћирилична писмa султана Мурата II Дубровнику

Добро нам дошли !

  • Gost

Археолошке вијести

Loading feeds...

Пријавите се !

Интерактивна мапа

 

sara01

 

mramorjemapa

 

sara01