Мраморје

+ NА СВОH ЗbМЛH NА ПЛЕМENHТОH +

Посјете

131728
Данас33
Јуче85
Ове седмице363
Укупно131728

ФБ Мајевички стећци

 

☩ ПОЧЕТИЕ

Да ли су босанци у XVII вијеку знали за богомиле

Цветко Ђ. Поповић, ГЗМ, 1957.

 

Мањи прилози за питање богумила у Босни

и

Песник Kаимија није написао реч »богумили«

 

Сарајевски песник Хасан Kаимија из XVII века има међу својим поетским саставима и песму пушењу дувана. Ова је песма први пут објављена 1912. године у редакцији С. Kемуре и др В. Ћоровића [1]). Песма није на себе скренула неку нарочиту пажњу све до наших дана, када је један њен стих др А. Соловјев у својим радовима почео наводити као јак домаћи аргуменат за своју тезу о богумилству средњoвековне босанске цркве[2]). Тако он каже: »После Рикота и Kаимије немамо више аутентичних (подвукао Цв. П.) података о богомилима«. Kако Рикот не говори о богомилима него о »потурима«, а које др Соловјев идентификује са богумилима, онда уствари Kаи- мијин стих остаје као једини аутентични податак који је др Соловјев могао навести о спомену богумила у Босни. Стога је потребно испитати аутентичност и докумен¬тарну вредност тога стиха.

Kаимијина песма о дувану писана је арапском азбуком али на нашем језику (сем понеких речи). Строфу у којој је поменути стих С. Kемура је овако прочитао:

И ми смо га пили

И у смраду били,

Kао Богумили.

Останте се тутуна.

Читајући наведене радове др А. Соловјева заинтересовао сам се за ову строфу у којој се помињу »богумили«. На основу познатих историских чињеница и садржине саме песме, ја сам оспорио правилност читања речи »богумили«[1] [2] [3]). ). Моје тумачење покушао је побити Мухамед Хаџијахић доста површним и неодрживим аргументима, што сам врло лако и, мислим, убедљиво побио*). У овој полемици учествовао је и С. М. Траљић, научни сарадник из Загреба. Усвајајући потпуно моје читање одн. тумачење, он између осталог вели: »Сто се Босне тиче, једно је непобитно: да се у домаћим изворима (на босанском територију) нигдје не спомиње име богумила« и даље: »Па ни у оријенталним споменицима који се тичу Босне, не налазимо спомена богумилском имену. Одакле би према томе Kаимија могао уопће познавати богумиле? Он јамачно за њих није никад ни чуо, а камоли да би знао штогод више о њима«5).

У току овог објашњавања утврдило се да је Kемура у овом стиху погрешно прочитао још једну реч. Сасвим лепо и читко написану реч »тако« он је прочитао »као«. И док се са читањем »као Богумили« још и могло некако оперисати, макар и натегнуто и изве- штачено, са »тако Богумили« то је искључено, јер је језички неправилно, а логички бесмислено.

 

Наиме, када се наместо »као Богумили« прочита »тако Богу мили« имамо потпуно природни смисао стиха у складу са целокупном садржином песме. Међутим, са¬свим изненада и неочекивано добио сам потврду за своје тумачење, којом је, по моме мишљењу, ствар и коначно решена.

Захваљујући г. Дервишу Kоркуту, кустосу Музеја града Сарајева, дознао сам за једну другу верзију Kаимијине песме о дувану. У Архиву града Сарајева има рукописна збирка (меџмуа) приватних забележака које је писао Фиракија мула-Мустафа Са¬рајлија. Kњига је нека врста хронике у коју је власник уписивао разне догађаје општег и приватног карактера. Писана је првих година XIX века (1802—1830).

 

 

Kаимијина песма о дувану записана је на сада привремено оловком обележеној страни 32б под насловом: Habis tutunum zemmi bosanca diliyle, што значи: Kуђење поганог дувана на босанском језику. — Ако текст ове песме упоредимо са оним раније објављеним од Kемуре и Чоровића, наћи ћемо готово у свакој строфи мања или већа отступања. Највећа и свакако најзначајнија разлика је у броју строфа. Сад се види да Kаимијина песма у издању Kемура — Ћоровић није ћела, јер има свега 17 строфа. За њу редактори кажу да су је нашли записану као додатак у Codex-u Murebi isshar, писаном 1688 године. . У Фиракијиној меџмуи ова песма има двадесет и по строфа. Од строфа којих нема код K.—Ћ. једна долази после њихове десете, а две и по су на крају песме. Последња строфа, одн. пола строфе, има свега два стиха, али то није недо¬вршена строфа, што би се могло помислити с обзиром да све остале имају по четири стиха. Да је песник са ова два стиха заиста и завршио песму, види се из додатих речи са стране ових стихова: у почетку првог стиха са стране је написано »temmet«, што значи свршено, а на крају другог стиха са стране стоји »tamam«, тј. готово. Према томе, не може бити сумње да је песник овом полустрофом завршио песму, те је она овде дата у целини. Тиме је њена вредност за наше питање већа, иако је по запису млађа од оне прве непотпуне.

Доносим обе верзије критичне строфе:

 

 У издању Kемура — Ћоровић

                        Код Фиракије                    
И ми смо га пили
И у смраду били,
Kао Богумили.
Останте се тутуна.
И ми смо га пили
И ју (сиц) јаду били
Тако Богу мили
Останте се тутуна

 

pjesma

Факсимил 14 строфе (у средини) Камијине песме о дувану у Фиракијиној меџмуи

 

Из приложеног факсимила јасно се види (односне речи сам подвукао) да код Фира- кије између речи »Богу«5 »мили« постоји уочљив размак који их несумњиво дели у две речи.


Сматрам да је овим питање правилног читања рећи »Богу мили« коначно решено и свако даље инсистирање на Kемурином читању било би само вештачко натезање без икакве реалне подлоге. Kаимијина песма у Фиракијиној меџмуи доказује да је Kе- мура услед незнатног размака између речи односни стих погрешно прочитао.

Тако се потврдило да Kаамија заиста није написао реч »богумили«, а, колико се засада зна, она у Босни уопште није била позната све док је крајем XIX века нису школовани људи увели у њену историју. То потврђују и многобројни извештаји папских изасланика као и викара босанске фрањевачке викарије папи од XVI века па даље, који нигде ни једном речју не спомињу ма шта о богумилима у Босни, иако говоре о разним верским противницима.

 


 

 1) Scheich Seifudin ef. Kemura und Dr. Vladimir Ćorović, Serbokroati- sche Dichtungen bosnischer Moslims — Zur Kunde der Balkanhalbinsel II, Heft 2 — Sarajevo, 1912.

                2) A. Соловјев, Нестанак богомила и исламизација у Босни— Годишњак Истор. друштва БиХ, Год. I, стр. 70 — Сарајево, 1949; Сведочанства православних извора o богумилству на Балкану — Годишњак Истор. друштвa БиХ, Год. V, стр. 22 — Сарајевоo, 1953.

  3) Цв. Ђ. Поповић, Да ли су Босанци у XVII веку занли за богмиле — Живот, св. 3 — Сарајево, 1952.

                   4) Види: Живот, св. 5 и св. 7 — Сарајево,

                5) С. М. Траљић, Да ли су Босанци у XVII вијеку знали за богомиле — Хисторијски зборник, год. V, бр. 3-4, стр. 409-410 – Загреб, 1952.

 

 Сеид Мустафа Траљић,

Да ли су босанци у XVII вијеку знали за богомиле

 

Добро нам дошли !

  • Gost

Археолошке вијести

Loading feeds...

Пријавите се !

Интерактивна мапа

 

sara01

 

mramorjemapa

 

sara01