Мраморје

+ NА СВОH ЗbМЛH NА ПЛЕМENHТОH +

Посјете

131739
Данас44
Јуче85
Ове седмице374
Укупно131739

ФБ Мајевички стећци

 

☩ ПОЧЕТИЕ

O средњовјековном православном монаштву и свештенству на подручју данашње Семберије и Мајевице

Хришћанство на овим нашим просторима појављује се током 4-6 вијека када постаје званична религија Римског царства. Тада се почињу градити многе хришћанске базилике, чији остаци о томе свједоче.
Доласком и ОХристовљењем Словена, често су старе базилике обнављане или су на њиховим темељима грађени нови хришћански храмови. Такав случај је и са новопронађеном базиликом у мјесту Мраморак код Осмака, чија је изградања датирана у 4 вијек, а кориштена је све до 18.вијека када је уништена око 1717. Године.
1054. долази до Великог црквеног раскола. Једна црква се дијели на Источну и Западну цркву, а Босна се налази између.
Током средњег вијека већина становништва у Босни као и босански банови и краљеви (осим последње двојице) поштују Источни Богослужбених обред, па их римокатолички свештеници називају шизматицима, јеретицима, манихејцима, патренима. Збоог тога су често у Босну упућиване инквизиторске експедиције.
Много је чињеница и доказа о православном начину живота у средњовијеквној Босни као што су многе повеље, документи,рукописана Јеванђеља и надгробни споменици и манастири који су опстали и до данашњих дана.
На простору данашње Семберије и Мајевице много је материјалних доказа о дјеловању православног монаштва и свештенства у средњем вијеку.
 
Тако нпр. на Мајевици у оквиру данашњег православног гробља засеока Поповићи у Лукавици налази се средњовјековни надгробни споменик са ћириличним натписом којег је писао поп Пилип :
 
....NА СВОH ЗЕМЛH
....А ПЛЕМЕNHТОH
МЬ БЕЛѢГ Г СHNА
.. Ь ПРH....
....А ПHСА
ПHЛHПЬ ПОПЬ
 
,,На својој земљи на племенитој ..м бељег три сина при... ...а писа Пилип поп“
 
Такође у Трњачкој која је засеок Тобута постојао је мрамор, сљемењак са натписом који је писао поп Гојчин.
 
АСЕ ЛЕЖH ....... NА СВОH З(Е)МЛ.(H)ПЛЕМЕN(НТ)ОH (АСЕ)
(ПОСТ)АВHСТА (БHЛ)ѢГЬ СВАСNЬ ........(Н) ТРДОЕ А ТОH ПHСА ГОHVHNЬ ПОПЬ
 
,,Овдје лежи....на својој земљи племенитој овај
Поставише биљег сви синови ...и Трдоје а то писа Гојчин поп“
 
У Бијељини,у темељима Атик џамије, приликом њеног обнављања пронађено је на десетине споменика са ћириличним натписима, један од њих је писао поп Богела Кучевац. Натпис гласи:
 
+ СЕ ПОСТАВH БHЛѢ
ГЬ ДРАГОСАВЬ БО
ЛЕСАЛHКЬ БЛАКА
NHNЬ СВОHМH СHNHМ(H)
.............................
(А УМРЕ У
Т)УЖДЕH ЗЕМЛH А П
HСА ПОПЬ БОГЕЛА
КУЧЕВЬЦЬ
 
,,+Ту постави белег Драгосав Болесалић Блаћанин са својим синовима
а погибе у туђој земљи а писа поп Богела Кучевац“
 
Такође у Бијељини је пронађен споменик Белосава Лучића који је сахрањен у својој цркви племенитој. Обично се ктитори неке цркве сахрањују у самом храму, вјероватно је то и Белослав био. Натпис је сљедећи:
 
+А СЕ ЛЕЖH БѢ
ЛОСАВЬ ЛУ
ЧHЧЬ У СВОЕ
ЦРЬКВЕ ПЛЕ
МЕNHТЕ
ПОСТ
АВHШЕ
КАМЕ
NЬ СHNО
ВЕ С(ЕУ)
 
,,+А ту лежи Белослав Лућчић у својој цркви племенитој
Поставише камен синови њему“
 
Сљедећи натписи из Бијељине помињу упокојене монахе из већег монашког братства које је обитавало и вршило своје дужности на простору данашње Семберије у неком манастиру који је највјероватније уништен турском окуацијом, а од његових остатака прављени неки објекти, чиме су уништени и најмањи трaгови постојања.
 
Натпис на споменику Теоприла:
 
+ Ѣ СЕ (ЛЕ)ЖИ Р(АБ)Ь ТЕОПР(И)Л
 
,,А ту лежи раб Теоприл“
 
Натпис на споменику монаха Георгија у миру званог Драгослав,,Богописац“
 
(+А СЕ Л)Е(Ж)H РАБЬ Б
(ОЖH) ГЕОРГѤ А ЗО
ВОМЬ ДРАГСЛАВЬ БГЬ
(..)САЦЬ ПО(СТАВHШЕ КА)М ..(..)
(H H ПОЛО)ЖHШЕ ВЬ
(ПАМ)ЕТЬ ПЕТ
СЬN(H)
 
,,+А ту лежи раб Божији Георгије а званог Драгослав Богописац
Поставише камен и положише у (пам)ет пет синова
 
Натпис на надгробном споменику Георгија у миру званог Добрихнића племенитог Кнежанина:
(+СЕ ЛЕЖH ГЕОРЬГHЕ А ЗОВОМЬ
(……………..) ДОБРHХNHЧЬ
(ПЛ)ЕМЕNHТH КNЕЖАNHNЬ
СЕ ПОСТАВH(ШЕ)
:Д: СHNH ХР(АБАК…)
 
,,+Се лежи Георгије звани ………… Добрихнић племенити Кнежанин
Се поставише четири сина Храбак……“
 
Надгробни натпис Радина званог Мјерак Видјеновић:
 
+СЕ ЛЕЖH Р(АД)HNЬ А ЗОВОМ
Ь МѢРАК B(H)ДѢNОВHЧЬ
А ПОСТАВH СЬ БРАТЬ ЕГОВЬ
ДРАГЬЧHN(Ь)
 
,,+Ту лежи Радин звани Мјерак Видјеновић а постави га брат његови Драгчин“
 
Надгробни споменик с натписом Миока:
 
(+А СЕ ЛЕЖHИ РАБЬ . Б(О)ЖH М(….)
(А ЗОВОМЬ) МHѠКѠ .Г.
(СHОNВЕ ПОСТАВHШЕ) КАМЕNЬ NА NЕ
 
,,+А ту лежи раб Божији М…. А звани Миоко .три сина поставише камен на њега“
 
Трагови монашког живота и манастира постоје и на Мајевици, када су у Рожњу пронађени темељи средњовјековног православног храма са гробницом у којој су пронађени мошти тројице монаха.
На жалост њихова имена нису записана. Данас је ту обновљен храм посвећен Светом пророку Јеремији.
 
Завршавам са ријечима протојереја Светислава Давидовића:
 
,,Вријеме је већ једном, да се скине са средњовјековне српско-православне ,,босанске“ цркве тендециозно набачена љага богумилства и патеренства, која се неистина, на жалост, и сада предаје у историји ђацима наших школа.“
 
*Ћ. Трухелка – Натписи из сјеверне и источне Босне, ГЗМ, 1895.
*Ш. Бешлагић –Наше старине XII Сарајево, 1969.
*М. Бабић, Г. Томовић – Старосрпски натписи из Бијељине, Београд, 2004.
* Прото Светислав Давидовић - Српска православна црква у БиХ
од 960. до 1930. године, Нови Сад, 1998.
 
vinjeta5

Добро нам дошли !

  • Gost

Археолошке вијести

Loading feeds...

Пријавите се !

Интерактивна мапа

 

sara01

 

mramorjemapa

 

sara01